Kako je pao najveći domaći makro: Namestile ga njegove devojke, a sve se desilo tokom “posla” sa bogatim Turcima

0
382
Prostitucija u Srbiji nije legalizovana, ali je široko rasprostranjena, Foto: Shutterstock, A. Nalbantjan

Makro Mihailo Maksimović nedavno je uhapšen nakon što su ga “namestile” devojke koje su radile za njega.

Kako saznajemo, reč je o devojkama koje su navodno želele da izađu iz posla sa Mihailom, a te noći kada je Maksimović pao – devojke su imale dogovoren posao sa Turcima, u hotelu u centru u Beograda.

Međutim, Mihailo je pao po dojavi, pošto je očajnim devojkama navodno bilo dosta maltretiranja, ucenjivanja i pretnji da moraju da rade za njega.

– Devojke su htele da izađu iz priče sa njim, ali im on to nije dao. Tako je i došlo do toga da on “padne”, namestile su ga njegove doskorašnje radnice. Navodno, on im je pretio i ucenjivao ih, ali nijedna od njih o tome ne želi da govori ni sa kim, osim sa policijom – kaže naš izvor.

Ove devojke sada su svedoci protiv Mihaila koji je optužen za krivično delo trgovine ljudima.

Podsetimo, Mihailo je hapšen i u decembru 2014. godine, kada je – kako smo ekskluzivno pisali – prekršajnu prijavu, po kojoj je kasnije i osuđena za prostituciju, dobila i Sanja Stanković.

Slået op af Mihailo MaksimovicTirsdag den 9. oktober 2018

ŠTA JE TRGOVINA LJUDIMA?

Trgovina ljudima podrazumeva prodaju i kupovinu, tj. držanje neke osobe u cilju njene eksploatacije, kao i sve druge radnje koje mogu biti deo tog procesa. Do eksploatacije uvek dolazi i uvek se održava upotrebom sile, pretnje, prevarom, zloupotrebom ovlašćenja i/ili zloupotrebom teškog položaja, otmicom ili na neki drugi način. Takođe, pristanak žrtve na eksploataciju ne menja činjenicu da se radi o trgovini ljudima i da je to krivično delo.

Cilj trgovine ljudima je ostvarivanje zarade (ili neke druge koristi) kroz eksploataciju, bilo da se radi o seksualnoj eksploataciji, prinudnom radu, prinudnom prosjačenju, prinudi na vršenje krivičnih dela, ilegalnom usvojenju, prinudnim brakovima, trgovini organima ili nekom drugom obliku. Jedan od uobičajenih stereotipa je da trgovci ljudima svoje žrtve izlažu isključivo seksualnoj eksploataciji, te da su samo žene i devojčice ugrožene, a zanemaruju se drugi oblici eksploatacije, kao što je radna eksploatacija, čije su žrtve najčešće muškarci.

Kada se radi o trgovini decom, nije važno koje sredstvo je upotrebljeno, tj. govorimo o trgovini ljudima iako nije bilo elemenata pretnje, prinude, zloupotrebe položaja i slično.